Hormoni kod žene, slušanje tela i topli pire od bele repe

Dugo je žensko telo bilo posmatrano kroz kategorije „ispravnog“ i „neispravnog“. Hormoni su u toj slici često imali ulogu nevidljivih krivaca — za raspoloženje, ponašanje i telesne promene koje prate različite životne faze. Telo je postajalo nešto što treba korigovati, a ravnoteža cilj koji se mora dostići.

Savremena nauka danas nudi nijansiraniju sliku.

Ajurveda i joga idu još dalje i podsećaju na nešto suštinski važno: hormoni nisu kvar u sistemu, već jezik kojim telo govori.

Hormonska ravnoteža nije statično stanje.

Ona je dinamičan, živ ritam.

U savremenoj medicini, hormoni se razumeju kao signalni molekuli koji povezuju nervni sistem, endokrine žlezde i periferne organe. Njihovo lučenje zavisi od složene komunikacije između hipotalamusa, hipofize i ciljnih tkiva — sistema koji neprekidno reaguje na san, stres, ishranu, fizičku aktivnost i emocionalno okruženje. Istraživanja iz oblasti psihoneuroendokrinologije jasno pokazuju da hronični stres menja obrazac lučenja kortizola, utiče na polne hormone i remeti cirkadijalni ritam (McEwen, 2007; Sapolsky, 2015).

Drugim rečima, simptomi ne nastaju „zbog hormona“. Oni nastaju kao posledica adaptacije celog sistema.

Ajurveda ovaj proces opisuje kroz tok prane — životne energije — naročito kroz digestivni, metabolički i reproduktivni sistem. Kada je tok skladan, fiziološki procesi se odvijaju bez napora. Kada je ritam narušen, telo počinje da govori kroz simptome.

U tom kontekstu, emocionalne promene nisu patologija. One su informacija.

Kada je Vata doša povišena, prisutni su nemir, anksioznost, suvoća, nefokusiranost. Kada je Pitta povišena, javljaju se razdražljivost, unutrašnja vrućina i inflamatorni procesi. Savremena fiziologija ove obrasce prepoznaje kao stanje preaktiviranog nervnog sistema i produženog stresnog odgovora, često praćenog poremećenom autonomnom regulacijom i inflamatornim markerima (Thayer & Lane, 2009).

Različiti modeli.

Ista pojava.

Zato se u savremenom razumevanju hormonskog zdravlja sve više pažnje posvećuje regulaciji nervnog sistema — ne kao dodatku, već kao osnovi.

Studije pokazuju da prakse koje aktiviraju parasimpatički nervni sistem, poput svesnog disanja, meditacije i sporih, ritmičnih pokreta, dovode do smanjenja kortizola, poboljšanja insulinske senzitivnosti i stabilnijeg hormonskog odgovora (Streeter et al., 2012).

Smiren nervni sistem ne znači pasivnost.

On znači dostupnost.

Kada govorimo o hormonima, ishrana često dolazi u prvi plan. U popularnim narativima često se susreće ideja da se hormoni mogu "resetovati" detoksima, često uz implicitnu ili eksplicitnu ideju da jetri treba pomoć.

Međutim, savremena medicina jasno pokazuje da je jetra izuzetno aktivan, samoregulišući adaptivni organ. Njena sposobnost detoksikacije odnosno metabolisanja hormona i toksina ne zavisi od kratkotrajnih intervencija, već od stabilnih uslova u kojima funkcioniše: kvalitetnog sna, uravnoteženog nervnog sistema, ishrane bez ekstremnih oscilacija (Guyton & Hall). I problem najčešće nije u tome da jetra ne obavlja svoj posao, već u tome što je organizam dugotrajno izložen preopterećenju.

Ajurveda ovaj isti proces opisuje kroz stanje agni — digestivne i metaboličke inteligencije tela. Kada je agni stabilna, ama (metabolički otpad) se prirodno prerađuje i uklanja iz tela. Kada je agni oslabljena ili neujednačena, ama se pojavljuje kao logična posledica adaptacije, a ne kao nekakva greška u sistemu što često čujem danas.

Iz perspektive meditacije, poremećaj ritma gotovo uvek se uočava u nervnom sistemu. Hronična napetost, stalna stimulacija i nedostatak dubokog odmora održavaju telo u stanju produžene budnosti. U tom stanju, varenje, hormonska regulacija i procesi obnove gube fluidnost.

Telo nije dizajnirano da tako funkcioniše na duže staze.

Zato kroz Kundalini joga praksu i silne meditacije koje radimo nikada ne insistiram na agresivnom „čišćenju“, već na umirivanju. Ne na korekciji, već na stvaranju uslova u kome se prirodna inteligencija tela i njegova samoregulacija ponovo može odvijati nesmetano.

U ovome je ključ.

U tom kontekstu, kada govorimo o hrani, Jogi Badžan, master Kundalini joge preporučivao je jednostavan, topao obrok kao podršku ženskom hormonskom sistemu:

Topli pire od bele repe

Bela repa se kuva na pari dok ne postane potpuno mekana, a zatim se gnječi ili kratko blenda do glatke, tople teksture. Dodaje se mala količina hladno ceđenog bademovog ili susamovog ulja, prstohvat kurkume, vrlo malo crnog bibera i malo morske soli. Po potrebi se dodaje malo tople vode.

Obrok se jede topao, polako i u tišini.

Korenasti plodovi poput bele repe ili daikona imaju lagan i blago grejući kvalitet. Bogati su vlaknima i vodom, ali siromašni mastima, zbog čega bez adekvatne pripreme mogu povećati osećaj hladnoće i nestabilnosti. Kuvanje, dodavanje masti i blagi začini povećavaju svarljivost, stabilizuju nivo glukoze u krvi i smiruju digestivni trakt.

Sa ajurvedske tačke gledišta, toplota i mast umiruju Vatu, jednostavna tekstura rasterećuje agni, a sam ritual pripreme i svesnog jedenja direktno utiče na regulaciju nervnog sistema.

Drugim rečima, topla, lako svarljiva hrana smanjuje aktivaciju stresnog odgovora tokom varenja i doprinosi stabilnijem nivou glukoze u krvi, što utiče na hormonsku samoregulaciju.

Ovo nije obrok za dane visokih zahteva i intenzivnog rada.

Ovo je obrok za dane oporavka.

MENOPAUZA I PERIMENOPAUZA

Menopauza i perimenopauza se u savremenoj medicini opisuju kroz promene u nivou estrogena i progesterona. Ajurveda ih razume kao prirodan prelaz iz Pitta u Vata fazu života — period koji zahteva više strukture, više topline, više rutine i manje spoljašnje stimulacije.

Istraživanja pokazuju da žene koje u ovom periodu uvode prakse regulacije nervnog sistema imaju blaže vazomotorne simptome i bolju psihološku adaptaciju (The North American Menopause Society, 2022).

Izazovi ne nastaju zato što se telo menja, već zato što način života često ostaje isti uprkos drugačijim potrebama tela.

Joga u tom procesu nudi prostor.

Prostor za smirivanje.

Prostor za slušanje.

Prostor u kome hormoni više ne moraju konstantno da odgovaraju na hitnost.

Kroz Kundalini joga razne prakse i meditacije, postepeno se menja svest i kroz to se postepeno i prirodno više čuje telo. Tada odgovor na slušanje onoga što nam telo poručuje dolazi prirodno.Kada se nervni sistem umiri, ni hormoni više ne moraju da reaguju na krizu na način na koji su to radili.

I savremena nauka i ajurveda dolaze do istog zaključka:

hormoni nisu komandna tabla ličnosti, nisu uzrok našeg identiteta.

Hormoni su njegov odraz, ogledalo odnosa koji imamo prema sopstvenom telu i načinu života.

Ravnoteža ne nastaje kroz kontrolu, već kroz odnos, kroz sposobnost da čujemo telo pre nego što mora da se oglasi kroz signale iscrpljenosti, napetosti ili simptome koje posle zovemo bolestima.

Hormonska ravnoteža nije destinacija.

Ona je proces i prirodna nuspojava slušanja sebe.